Расхладни систем витрине за колаче састоји се од компресора, кондензатора, капиларне цеви (пригушивача) и испаривача.
Компресор је срце расхладног система витрине за колаче. Његов избор захтева разматрање температуре испаравања (витрине за колаче су за средње{1}}примену са средњим температурама, обично око -5 до -10 степени Целзијуса), расхладно средство (домаћи произвођачи првенствено користе традиционална расхладна средства Р22 и еколошки прихватљива расхладна средства Р134а) и метод покретања. Због високе комерцијалне природе витрина за колаче, изолација стакла је донекле недовољна, а често отварање врата доводи до губитка хлађења и честих циклуса старт-стоп компресора. Штавише, нестабилан напон напајања у Кини захтева одабир компресора са кондензаторским стартом (ЦСИР, ЦСР) како би се осигурало поуздано покретање.
Кондензатор је углавном ребраст и опремљен аксијалним вентилатором. Да би се уштедио простор, кондензатор у малим витринама се често прави дугачким и уским са компактним вентилатором. Испаривач је инсталиран испод дисплеја. Да би се одржао висок ниво влажности (80-90%) унутар кућишта, размак између пераја је дизајниран да буде релативно велики. Неки произвођачи користе два различита размака ребара на истом испаривачу да би оптимизовали ефекат хлађења.
Да би колачи били свежи, витрина треба да одржава температуру од +2 до +8 степени и влажност од 80-90%. Ако је недовољна влажност узрокована неусклађеношћу система за хлађење, неки дизајни ће поставити чаше за воду у кућиште како би се повећала влажност. Међутим, снижавање температуре испаравања ради постизања високе влажности ће смањити ефикасност компресора и повећати ризик од квара.
Кондензат који производи испаривач тече у посуду за капање постављену поред компресора. Издувна цев компресора, обложена посебним материјалом, вијуга се кроз посуду за капање, користећи преосталу топлоту да испари влагу; стога, витрине за колаче обично не захтевају спољну одводну цев.
